Direktivom 2002/91/EC o energetskim karakteristikama Evropska Unija reguliše propise vezane za projektovanje i dokazivanje energetske efikasnosti objekata.

Postoji nekoliko mera koje treba preduzeti kod projektovanja zgrada počevši od energetskih postrojenja, distribucije energije, položaja objekta, pa sve do pravilne primene adekvatnih izolacija. Nažalost, nigde nije navedeno šta treba izmeniti kod izolacija da efekti budu bolji od sadašnjih. Samo povećanje debljine izolacije nije dovoljna mera, ako se nosivi delovi objekta (zidovi i međuspratne konstrukcije) grade čvrstim i relativno hladnim materijalima kakvi su betoni, pečeni zemljani materijali, kamen. . .

StiroFert nudi savremene građevinske materijale izuzetnih izolacionih karakteristika kao ključni segment podizanja energetske efikasnosti i stim u vezi daje pojašnjenje problematike izolacije objekata.

Problematika izolovanja prostora i odabira izolacije upućuje, sa jedne strane, da na našem podneblju (i na većem delu EU) nema adekvatne izolacije koja može istovremeno zadovoljiti niske zimske temperature (do -20°C) i visoke letnje temperature (i veće od +40°C). Sa druge strane, sam položaj izolacije nije adekvatan tako da dolazi do “skrivenih” gubitaka preko “hladnih mostova”. Izborom konstruktivnih materijala i pravilnim mestom postavljanja izolacije obezbeđujemo adekvatno ponašanje tokom zagrejavanja, hlađenja, provodljivosti (“disanja”) i sprečenosti kretanja vodene pare (efekat “kese” i “zapare”).

StiroFert konstrukcije eleminišu “skrivene” gubitke time što izolaciju postavljaju na adekvatnom mestu i time podižu energetsku efikasnost objekta u vidu smanjenja potrošnje energije u periodu grejne sezone i do 50% u odnosu na klasično izolovan sistem gradnje. Samim tim StiroFert aktivno učestvuje u očuvanju životne sredine, jer smanjenje potrošnje energije smanjuje i emisiju štetnih gasova (CO2) u atmosferu.

StiroFert međuspratne konstrukcije svojim rešenjem i ugrađenom termoizolacijom od stiropora sa donje strane tj. na plafonu izoluju najpotrebnije mesto. Topli vazduh, kao lakši, podiže se do izolacije koja mu zimi onemogućuje ulaz u hladan beton međuspratne konstrukcije i on ravnomerno nastavlja strujanje po prostoriji prema zidovima, što jeste cilj i pretpostavka prilikom grejanja prostorija.

Zidanjem StiroFert “eko-keko” blokovima od lakog betona dobijaju se zidovi koji su istovremeno nosivi, termoizolacioni, zvučnoizolacioni, parodifuzni (“dišu”), protivpožarni i akumulacioni. Zid od ovih blokova će akumulirati deo toplote i vratiti ju nazad u prostoriji bez mogućnosti vertikalnog transporta kondukcijom prema hladnim mestima.

Zid zadovoljava i sve druge ekološke standarde, jer u svom sastavu ima i značajnu količinu kreča kao istorijski gledano, tradicionalno dezinfekcionog materijala koji ima i ulogu prirodnog klima uređaja diktirajući mikroklimu (vlažnost vazduha) optimalnu za čoveka.

U toku letnjeg perioda potrošnja energije za rashlađivanje stambenih objekata primenom StiroFert konstrukcija bi se smanjila 100% jer klima uređaji ne bi bili potrebni. Mogući štetni uticaj klima uređaja na ozonski omotač bio bi enormno smanjen, a korisnici objekata bi boravili u prirodno kondicioniranoj i prijatnoj sredini.

StiroFert međuspratna konstrukcija svojom izuzetno dobrom termoizolacijom sprečava prodor toplog vazduha u unutrašnjost objekta.

“Eko-keko” blokovi su parodifuzni što u letnjim mesecima doprinosi tome da višak vodene pare prolazi na spoljnu stranu tako da unutrašnji prostor nema viška vlage i ima optimalnu temperaturu (24 do 26°C). Ovakva sredina stvara uslove ugodnog boravka u stanovima bez klima uređaja kada spoljna temperatura može biti i veća od + 40°C.

Kod ovoga novog rešenja zid se u letnjim mesecima preko dana delimično zagrejava ali se preko noći i hladi, jer nema moćne izolacije na spoljnoj strani koja bi inače sprečavala hlađenje zidova.

Kod klasično izolovane konstrukcije topli vazduh ulazi u međuspratnu konstrukciju, kondukcijom dolazi na zidove i dalje se “skriveno” gubi preko balkonskih ploča, zabatnih zidova i temelja. Prema tome masivni zidovi od opeke i betona, zamišljeni da pored nosivosti budu i akumulatori toplote to samo delimično zadovoljavaju, a većim delom jednostavno odvode toplotu, fizikalno gledajući, prema hladnim mestima koje je vrlo teško izolovati. Rešenje kod izuzetno niskih temperatura je pojačavanje grejanja što iziskuje povećanu potrošnju energije.

U slučaju primene klasičnih termoizolacija od vunastih materijala neophodan uslov je da termoizolacioni materijal ostane suv tj. mora biti zaštićen paronepropusnom folijom kako bi vršio svoju funkciju. Međutim, problem se javlja baš kod tih folija jer one sprečavaju zidovima da “dišu” stvarajući efekat “kese” u letnjim mesecima.

U letnjim mesecima sunce preko dana deluje na zidove i međuspratne konstrukcije i s obzirom na dug interval osunčanosti jedan deo toplote prolazi kroz izolaciju i ulazi u zid. Na taj način zidovi tokom dana akumuliraju toplotu koju nisu u stanju da oslobode tokom noći zbog “dobre” klasične izolacije izolacije koja se nalazi na spoljnoj strani zidova.

Klasični termoizolacioni materijali su ili slabo paropropustljivi ili su obloženi PE folijom koja onemogućava prolaz vodene pare na spoljnu stranu zida, što nije dobro leti jer se dobija viša vlažnost u prostoriji i efekat ‘’zapare’’ koja ne pogoduje čovekovom organizmu čak i u slučaju kad je u prostoriji relativno optimalna temperatura (npr. 25°C). U tim slučajevima, zbog smanjenja vlažnosti u prostoriji prisiljeni smo da koristimo klima-uređaj koji mnogi ljudi ne podnose iz zdravstvenih razloga.

Iz svega izrečenog može se zaključiti da što je deblja i bolja termoizolacija na spoljnoj strani zida to će efekti “zapare” i potrebe za klima uređajima u letnjem periodu biti veći, što je i slikovito prikazano. Ovo je možda čudno ali fizikalno gledajući istinito i dokazano.